Umoran sam. Jedva čekam da se probudim kao moja braća ljudi. Zahvalan sam kada me neko pogleda bez osude. Voleo bih da mi se ljudi ne otimaju kada trebam da ih volim. Svi smo sujetni jer se ne osećamo dovoljno voljeni. To je problem svih nas.

Posmatram puno. Učim da gledam od malih nogu. Mislim da su mi oči pune nepoznate svetlosti jer znam da to ne dolazi od mene. Mnogo sudbina postoji u svetu… toliko različitosti… toliko akcija i reakcija… uzroka i posledica… smisla i besmisla… Sve se smenjuje a opet ne dolazi do svog vrha no ostaje isto. Bojim se takvog sveta. Bog nije mašina. Delam kao onaj koji kao da ne postoji a samo sam anoniman. To ne znači da ne volim ljude, nego se samo bojim nerazumevanja. Osetilno reagujem i na najmanje ispade, a ja tako često govorim suvišne stvari. Ako sam vec glup ne moram onda i svakoga da zaglupljujem. Da, slažem se sa tim.

Večeras je dosla zima, ali je nebo bistro, letnje. Mislim da mi se otvaraju neke nove percepcije, osim ako to nije obmana uma.  Nešto nalik sazrevanju u veri koja izlazi iz infantilnog u slobodu prosvetljenog. Daj Bože, ne znam! Samo bih da pozdravim sve one koje nisam, moje drugosti, ponosan na one koji znaju zašto su izabrali svoje postojanje da dovedu do cilja. Ne možemo postojati bez cilja. Ne možemo postojati bez službovanja. Umrecemo pre vremena a da nikada necemo otkriti ni sebe ni druge a ni Boga.

Pravim iskorak… zakoračujem… lagano… pesak na tabanima… talasi mi miluju clanke… osecam… duboko… nežno… pravim iskorak… htenje je moje da stignem…

I gledam senke u daljini… približava se. Osećam dah na svom vratu. Dopuštam da mi se približe dok htenje je moje da načinim iskorak. Dok htenje je moje da dokučim granice do kojih mogu. Do kojih treba. Crpim snagu iz milovanja talasa na mojim člancima. Crpim snagu iz svog htenja da saznam.

Čujes li me dok dolazim… Uspevam li da iskoračim u tebe i (sa)znam Te? Dok postavljam granicu u tebi… granicu koju ću preći… granicu koja će ograničivši me osloboditi za ponovni iskorak… Čujes li me dok mislim te milovanjem talasa na mojim člancima…

Noć je izbledela od bledila naseg odnosa… i vazduh u sobi je vlažan od suza koje bih da vrisnem… Da li su istinite reci koje čuo sam? Da li je istinito moje htenje koje hteo sam? Da li su istinite moje reči koje izgovorio sam? Noć je izbledela u suzama od bledila nešeg odnosa…

Advertisements