Latest Entries »

Screenshot_2018-09-20-09-22-26-1

Драги пријатељи,

Након осам година постојања као самостална уметничка страница и блог „Уподобљавање“, са преко 2000. објављених радова и преко 260.000 прегледа на  wordpressu (не рачунајући много већи проток уласком кроз facebook статистику) успели смо са вама изградити један мали али изабрани кутак света у којој креативност има шансу да каже нешто ново под небом без честе рециклаже познатој свим стереотипним круговима који се заклињу у фразе и идеале а без реалног упоришта у свом животу осим мало брзих сензација и јефтиног публицитета базираног на цитирању.

Они који су са нама од почетка знају да се никада нисмо користили туђим цитатима, него да је све ницало као плод личног искуства које је аутор увек желео несебично да подели са људима добре воље писаним путем. Једино од чега смо се увек ограђивали јесте да не стојимо иза фотографије, али смо и њу користили као параван да би властитом мишљу, поезијом, теологијом, или неким другим сагледавањем, изразили још једну карику која у низу егзистенције свакодневнице увек некоме од нас на неком нивоу падања или узрастања недостаје. Са поштеним акцентом да аутор, колико год се трудио да постави добру плиму и ветар у своме писању – не бежи од тога да може бити погрешив. Зато овде нема месијанског лудила или неког професионалног претварања кодираног неким лаж-психологизмом и бомбастичним вокабуларом за јефтине или елитне масе. Пред нама је у нашем надахнућу и колико надахнуће дозволи увек човек такав какав је – без вештачких заслађивача стварности, али са жељом да се тај исти човек мотивише да другачије брани и гради властито постојање и да демистификује своје приватне психозе и идоле.

Ипак, због притисака са разних страна, неретко крађе умотворина, дошли смо до ситуације да морамо бранити ауторска права. Очигледно је да осмогодишње бесплатно даривање некима није било довољно, па су се неки досетили да себе потписују на разним местима а можда и да добро зараде евентуално мењајући само наслов или ред речи у своме плагијаторском умећу.
Ако већ тако стоје ствари, дужан сам да се као главни уредник и аутор огласим да другачије не могу интервенисати осим да и сам заузмем сличну политику. Ако, дакле, неко жели да му се нешто напише, прича, поезија, итд., било би коректно да понуди цену. Сваки је радник достојан своје плате, а овде, иза блога, нема доконих када се рецимо један смисао рађа у суровим условима и са атомском енергијом а да би неко други профитирао, стекао себи парче репутације, или се заголицао „клик-разонодом“ на туђ рачун. Што ће рећи да осим креативности на поменутим нивоима, могу да понудим и своје личне услуге у смислу ако је некоме потребан одговор или савет на одређену верску тематику која га занима будући да сам завршио Православни Богословски Факултет.

  • Ако, дакле, приметите крађу наших текстова на другим порталима, без навођења повратног линка, замолили би вас да нас контактирате приватном поруком.
  • Фотографија није у нашем власништву и свако је може преузети, будући да су је други бројни портали, укључујући бројне апликације, презентовали на више места непотписану или исто тако бесплатно доступну. Ако неко сматра да је ту оштећен нека нас контактира и ми ћемо је одмах уклонити или потписати.
  • Пословице које долазе из наше умносрдачне радионице и иду заједно са фотографијом – предају се бесплатно.
  • Поетски, прозни, теолошки и други радови и савети нису бесплатни и свака злоупотреба ће се регистровати. Бесплатно је читање изабраног и постављеног материјала, али не и дистрибуција истих без писмене сагласности аутора.

И друго, оно суштинско и главно у овом обраћању је молба:

Ако међу вама има људи добре воље који би спонзорисали развој овог званичног блог-места, даље креативности, могућност објаве књиге (јер има материјала за најмање пет наслова), ако неко има недоумицу или проблем личног или неког другог калибра – да бисмо били захвални да нас контактирате приватном поруком. Само наглашавамо да и такав вид комуникације има своју монетизацију на добровољној бази уз још већи нагласак да овдашњи пројекат није „лајф-коуч“ радионица, нити „онлајн-психотерапија“, али да може, и има могућност, постати чак и као уметнички пројекат – подршка у невољи!!! „Терапеутски“, односно, исцелитељни угао деловања не зависи само од аутора.
Стога бих још једном подвукао и замолио да ако неко жели да финансијски помогне рад овог сајта, уз горе поменуте друге примере даљег развоја, да нас контактира путем приватне поруке. Уколико буде обезбеђено довољно средстава, биће неких нарочитих пројеката, као што је већ покренут један од њих:

Уподобљавање на YouTube

У нади да нећу бити погрешно схваћен овим редовима – хвала унапред на разумевању!

Главни и одговорни уредник
НИКОЛА ЂОЛОВИЋ


Инструкције за донирање свако према својим могућностима:

УПЛАТЕ НА ДИНАРСКИ ТЕКУЋИ РАЧУН
Комерцијална Банка А.Д. Београд
Број рачуна: 205-9001009121004-03


ДЕВИЗНИ РАЧУН:
Account with institution / Beneficiary’s Bank
SWIFT – BIC: KOBBRSBG
Name: KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD
Street: Svetog Save 14
City, Country: 11000 Belgrade, Republic of Serbia

Beneficiary
IBAN / Account Number: RS35205903102109451569
Name: NIKOLA ĐOLOVIĆ
City, Country: BEOGRAD, VRAČAR, REPUBLIC OF SERBIA


контакт: nikoladjolovic@gmail.com

Screenshot_2018-09-20-09-22-04-1

 

Advertisements

Избор

Прошли су векови од када заволех те.
Мислио сам да не вредим ништа
Да не могу заграбити нанометар твоје љубави
И да си погрешила заривањем у мене.
Открих ти све карте, слабости, дрчности
Прихватих сва твоја урушавања
Која нису уопште каснила за мојом сенком.
Али, поразило ме је да упркос падовима
Ниси стекла моју љубав да волиш
Мимо лудила, мимо неког дијалошког сучељавања.
Остала си незрела, отмена, слатка
Али горка да прихватиш неразум за које си друге критиковала.
На дну тебе не видим више ни жену
Од дана када сама рече да ме трпиш
Само ради користи деце
И да сам бесповратно крив за сва бауљања
За која си слагала да си опростила једном заувек
А на која се позиваш када год осетиш арену
Када губиш тло под ногама.
Како не видиш да је та агонија тебе показала?
Није моје да просим разумевање
Од онога ко се немаштином размеће.
Ти си изабрала
И на дну твоје пљачке, пљувачке
Не затичем ниједан лик, ништа
Осим беснила које навија за моју смрт
Осим кидисања да један однос наводно опстаје, вегетира
Само ради узрастања деце.
Не мрзим те, али ти си изабрала…

Узалуд сам ја родитељ
Узалуд добар пријатељ и учитељ
Ако некоме изазивам сузе самом својом појавом.
Па ја не желим да ме се ко плаши
Да ко са мном са дистанце испира зубе.
Јадан сам ја човек
Ако моје биће само узнемирава
Ако су они које волим тобоже насмејани
Док под кожом крију сузе.
Онда само царујем немиром
Ауторитетом палог века
Који живи од застрашивања.
Али то није моја воља
Никад печат моје преданости.
То није пут који сам хтео.
Хтео сам да други буде срећан у моме присуству
Да ме без осуде види какав јесам.
А уместо тога затичем, задирем
Океан бесне устрашености
Да сам онима које волим само свезана неман
Добар када не тражим своје.
А опет, када све своје положим бесплатно као дар
Туга ми је
Да ме неко поштује, љуби и грли
Само зато што у мени затиче најмање мене
А највише вољу која њему одговара.
Ко год други био
То неће умањити да из крви отичем…

Невеста

Данас желим да будем Црква
Макар остао сам на невидљивој гомили!
Желим да будем шта она јесте
За шта је првонамењена!
Да примам рањене и болесне,
Да причешћујем неспремне и недостојне,
Да примам на груди најтеже људе,
А надасве
Желим да сав прилог који ми се преда
Проследим коме је најпотребније.
То је Црква!
Такво место светости хоћу да будем!
Чујеш ли?
Далеко од каквог застрашивања маса
И кажњавања.
Кад бих био Црква не би ми била потребна сила
Да вршим одмазду онима који ме не воле,
Нити да се даноноћно браним у таблоидима и форумима.
Другачија скупштина желим да будем!
Желим бити Црква која живи од скромности а не од власти,
Да не буде да сам дошао да завадим већ завађене
Него да помирим љубећим гостопримством свакога коме Духа недостаје.
И ако би ме ко спалио на ломачи
Зато што Црква желим бити
Показао бих му џепове које поседујем
На дну најскривенијих олтара
Да би са ужасом и страхом
Са радошћу и смелим приступањем
Пронашао убијеног Христа
Који устаје из мртвих
Да загрли сваког пониженог који је био ударен
Равнодушношћу оне Цркве
Коју Син Божији није такву оженио…

Мој мозак је смежурани орах
Часовник који мрви време
Покрећем само оне лавине
Које могу да отисну звезде
Ако и за неку птицу која мрвица падне.

Одећа моје душе је пијана од суза
Згрожен од дрхтања
Од увек будних мигрена
Ћутим молитве као димне сигнале
Загрцнут корицом ненаписане књиге.

Немам пуно покушаја да дочарам
Потмуле шифре испод коже
Сваки сноп који желим да уберем
Као несигурно дете нејаким прстима
Пре надохвата прсне и плане.

Обарам руке са звекетом овог света
И не назирем одустанак плавог свода
Мељем зубима успаване векове
А онда пљујем љигаве нараштаје
Ако за желудац ко преживи и остане.

Боја моје душе није јача од смоле
Утиснута златним виском
У чему не посрнем ја намерно паднем
А онда ако не умрем
Храним се туђим стиском…