Обавештење о саветодавном ангажману

Драги моји,
веома сам захвалан на приливу пажње које мом скромном стваралаштву указујете. Што сте ту вишефронтално: у поезији, на јутјуб предавањима, прози, теологији, итд. Што и сами вишедимензионално учествујете свако у ономе што му највише прија и што га мотивише и крепи.
Хтео сам само да сугеришем и замолим за разумевање. Уз велико поштовање према вашим приватним порукама, за које увек држим за свето место дискреције, напомињем овде и јавно за оне који нису упознати, или се можда због стида или незнања уздржавају, да на ваше дилеме теолошког, породичног, брачног, или било каквог другог карактера, могу одговорити, али да нити гарантујем властиту објективност (у ироничном смислу свете непогрешивости), нити такве ствари радим бесплатно. То не значи да нисам довољно компетентан да понудим разноврсност другачијих критичких ставова.
Није први пут да сам објаве оваквог типа већ постављао, па се и сада понављам:
Већина садржаја на овом блогу су бесплатни а блог покушава да се финансира искључиво донацијама читалаца и пратилаца.
У случају да неко није схватио важан концепт предатог стваралаштва, поред поезије, афоризама, теолошких радова у писаној и видео презентацији, сугеришем властити саветодавни ангажман у случају да неког занима неко дубље питање на основу свега објављеног. На постављено питање пружам свој максимум, али не могу бити лицемер да обећавам нека загарантована решења и благостања. Нисам лајф-коуч, већ првенствено теолог којег највише занима конкретан свет сваког човека. Они који су сарађивали са мном могу сами да посведоче какав су третман имали. Заузврат сугеришем уплату на добровољној бази и према сопственим могућностима.
Поставићу инструкције за донацију и линк који показује каква питања углавном добијам и на која, надам се компетентно, дајем одговоре. Када су личне и интимне ствари у питању, ту сам много опширнији и посвећенији.
Хвала унапред за подршку!

Са поштовањем,
Никола Ђоловић
православни теолог, песник и писац

контакт: nikoladjolovic@gmail.com (или једноставно путем приватних порука на фејсбук страници „Уподобљавање“)

Линк за донацију: https://upodobljavanje.wordpress.com/2018/10/03/%d0%bf%d0%be%d0%b4%d1%80%d0%b6%d0%b8%d1%82%d0%b5-%d1%80%d0%b0%d0%b7%d0%b2%d0%be%d1%98-%d0%bd%d0%b0%d1%88%d0%b5%d0%b3-%d0%bf%d1%80%d0%be%d1%98%d0%b5%d0%ba%d1%82%d0%b0/

Линк постављених питања од стране читалаца:

https://upodobljavanje.wordpress.com/category/%d0%bf%d0%b8%d1%82%d0%b0%d1%9a%d0%b0-%d0%b8-%d0%be%d0%b4%d0%b3%d0%be%d0%b2%d0%be%d1%80%d0%b8/

Advertisements

Подржите развој нашег пројекта!

Већина садржаја на овом блогу су бесплатни а блог покушава да се финансира искључиво донацијама читалаца и пратилаца. Аутор само сугерише да се коришћени материјал потписује или адресира повратним линком одакле је материјал преузет.

Осим одржавања блога тако помажете да се прикупе средства и за објаву друге књиге.

Уколико желите да подржите рад нашег стваралачког ангажмана, донацију можете уплатити на следећи начин:

Подаци за уплату у динарима

Прималац: Никола Ђоловић, 11000 Београд
Сврха уплате: Донација за upodobljavanje.wordpress.com
Комерцијална Банка А.Д. Београд
Број рачуна: 205-9001009121004-03

Подаци за уплату у еврима

SWIFT – BIC: KOBBRSBG
Name: KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD
City, Country: 11000 Belgrade, Republic of Serbia

IBAN / Account Number: RS35205903102109451569
Name: NIKOLA ĐOLOVIĆ

За више информација контактирајте нас путем мејла:

nikoladjolovic@gmail.com

---

У случају да неко није схватио важан концепт нашег стваралаштва, поред поезије, афоризама, теолошких радова у писаној и видео презентацији, нудимо властити саветодавни ангажман у случају да неког занима неко дубље питање на основу свега објављеног. На постављено питање пружићемо свој максимум. Заузврат сугеришемо уплату на добровољној бази и по сопственим могућностима. Хвала унапред за подршку!

 

Реч уредника: обавештење о условима коришћења

Драги пријатељи,

Након скоро десет година постојања као самостална уметничка страница и блог „Уподобљавање“, са преко 2000. објављених радова и преко 270.000 прегледа на  wordpressu (не рачунајући много већи проток уласком кроз facebook статистику где преко 8000. људи прати наш рад) успели смо са вама изградити један мали али изабрани кутак света у којој креативност има шансу да каже нешто ново под небом без честе рециклаже познатој свим стереотипним круговима који се заклињу у фразе и идеале а без реалног упоришта у свом животу осим мало брзих сензација и јефтиног публицитета базираног на цитирању.

Они који су са нама од почетка знају да се никада нисмо користили туђим цитатима, него да је све ницало као плод личног искуства које је аутор увек желео несебично да подели са људима добре воље писаним путем. Једино од чега смо се увек ограђивали јесте да не стојимо иза фотографије, али смо и њу користили као параван да би властитом мишљу, поезијом, теологијом, или неким другим сагледавањем, изразили још једну карику која у низу егзистенције свакодневнице увек некоме од нас на неком нивоу падања или узрастања недостаје. Са поштеним акцентом да аутор, колико год се трудио да постави добру плиму и ветар у своме писању – не бежи од тога да може бити погрешив. Зато овде нема месијанског лудила или неког професионалног претварања кодираног неким лаж-психологизмом и бомбастичним вокабуларом за јефтине или елитне масе. Пред нама је у нашем надахнућу и колико надахнуће дозволи увек човек такав какав је – без вештачких заслађивача стварности, али са жељом да се тај исти човек мотивише да другачије брани и гради властито постојање и да демистификује своје приватне психозе и идоле.

Ипак, због притисака са разних страна, неретко крађе умотворина, дошли смо до ситуације да морамо бранити ауторска права. Очигледно је да осмогодишње бесплатно даривање некима није било довољно, па су се неки досетили да себе потписују на разним местима а можда и да добро зараде евентуално мењајући само наслов или ред речи у своме плагијаторском умећу.
Ако већ тако стоје ствари, дужан сам да се као главни уредник и аутор огласим да другачије не могу интервенисати осим да и сам заузмем сличну политику. Ако, дакле, неко жели да му се нешто напише, прича, поезија, итд., било би коректно да понуди цену. Сваки је радник достојан своје плате, а овде, иза блога, нема доконих када се рецимо један смисао рађа у суровим условима и са атомском енергијом а да би неко други профитирао, стекао себи парче репутације, или се заголицао „клик-разонодом“ на туђ рачун. Што ће рећи да осим креативности на поменутим нивоима, могу да понудим и своје личне услуге у смислу ако је некоме потребан одговор или савет на одређену верску тематику која га занима будући да сам завршио Православни Богословски Факултет.

• • Ако, дакле, приметите крађу наших текстова на другим порталима, без навођења повратног линка, замолили би вас да нас контактирате приватном поруком.

• • Фотографија није у нашем власништву и свако је може преузети, будући да су је други бројни портали, укључујући бројне апликације, презентовали на више места непотписану или исто тако бесплатно доступну. Ако неко сматра да је ту оштећен нека нас контактира и ми ћемо је одмах уклонити или потписати.

• • Пословице које долазе из наше умносрдачне радионице и иду заједно са фотографијом – предају се бесплатно.

• Поетски, прозни, теолошки и други радови и савети нису бесплатни и свака злоупотреба ће се регистровати. Бесплатно је читање изабраног и постављеног материјала, али не и дистрибуција истих без писмене сагласности аутора.

И друго, оно суштинско и главно у овом обраћању је молба:

Ако међу вама има људи добре воље који би спонзорисали развој овог званичног блог-места, даље креативности, могућност објаве књиге (јер има материјала за најмање пет наслова), ако неко има недоумицу или проблем личног или неког другог калибра – да бисмо били захвални да нас контактирате приватном поруком. Само наглашавамо да и такав вид комуникације има своју монетизацију на добровољној бази уз још већи нагласак да овдашњи пројекат није „лајф-коуч“ радионица, нити „онлајн-психотерапија“, али да може, и има могућност, постати чак и као уметнички пројекат – подршка у невољи!!! „Терапеутски“, односно, исцелитељни угао деловања не зависи само од аутора.
Стога бих још једном подвукао и замолио да ако неко жели да финансијски помогне рад овог сајта, уз горе поменуте друге примере даљег развоја, да нас контактира путем приватне поруке. Уколико буде обезбеђено довољно средстава, биће неких нарочитих пројеката, као што је већ покренут један од њих:

Уподобљавање на YouTube

У нади да нећу бити погрешно схваћен овим редовима – хвала унапред на разумевању!

Главни и одговорни уредник и аутор
НИКОЛА ЂОЛОВИЋ

---

Инструкције за донирање свако према својим могућностима:

УПЛАТЕ НА ДИНАРСКИ ТЕКУЋИ РАЧУН
Комерцијална Банка А.Д. Београд
Број рачуна: 205-9001009121004-03

---

ДЕВИЗНИ РАЧУН:
Account with institution / Beneficiary’s Bank
SWIFT – BIC: KOBBRSBG
Name: KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD
Street: Svetog Save 14
City, Country: 11000 Belgrade, Republic of Serbia

Beneficiary
IBAN / Account Number: RS35205903102109451569
Name: NIKOLA ĐOLOVIĆ
City, Country: BEOGRAD, VRAČAR, REPUBLIC OF SERBIA

---

контакт: nikoladjolovic@gmail.com

Трептај

Једном ће све умрети. Једном све изгубити удисај. И свако од нас ће стати пред својим крстом. Том омиљеном речју излизаног века распоређеног на похабаним седиштима. Једном ће престати да се кроје гнезда. И да ветрови носе своје праменове сатканих од шалова по крошњама зимзеленог. Овај свет заслужује нову шансу. Овај свет чека још увек на спасење. И нико не држи никога за руку. И свима по један поглед више недостаје. Да виде даље од својих јазбина. Једном ће све престати да потура ауторска права на несмењивост свих положаја. Баш смо насели на увек исте расправе и негодовања. Неуморни од свог умора. Неисцељени од менталних тумора. Овај свет заслужује да буде вољен на један нови начин какав се никада није догодио у историји. Заслужује, да се не би распарало оно мало обнажене одеће што је од врлина остало. Духовни богаљи ће потражити нове крвотоке да стварају тромбове и неће их више наћи. Јер, пред додиром Духа, када у свему и свима само Бог остаје као Тајна да битује, у трептају ока, неће бити места да било ко учини себе невидљивим пред непоштедном еманацијом љубави Божије…

Човек, дегустатор вишедимензионалног апсорбовања света

Неке ствари није досадно понављати као што човеку никада није сувишно се смејати. Игра мале деце нас увек подсети на једну невиност када нисмо познавали тајну зла и грч тескобе у зарађивању хлеба и крова над главом. Неке сигурности смо изгубили, неке друге смо у зноју лица свога задобили. Укусни погледи припадају малим залогајима стварности. Менталитет садашњице је изгубио могућност племенитог апсорбовања. Као да испијамо све до максимума а да не стигнемо да региструјемо ни мирис и укус прогутаног. Причам за догађаје, људе, оно увек тривијално које лукаво избегава часове монотоније, тих верних и подмуклих шамара једноличног. Данашњи нараштај је опасно погубио могућност дуготрајног сагледавања „чега/кога“, а самим тим и дивљења пред истом запремином. Као да се „свему/свима“ приступа готово инертно, површно, са некад летимичним осмехом који брже прође од једног дечијег намигивања. Налик човеку који узима највредније књиге света а само брзим погледима прелази преко њему небитних страница записаног. Контемплација је непожељна. Дозвољава се евентуално „флеш“ брзосензитивног. Као да влада неки недефинисани страх да се човек намерно лимитира на једну димензију која пак не мора да значи аутоматско застрањење, већ укорењивање и раслојавање за друге нијансе вишедимензионалог. Не вреди, човек ће почети да живи тек када целим бићем буде почео да се уноси у сваки сегмент другопостојећег. Уколико фрагментарна дегустација, половична и површна, буде доминирала на сваком нерву онога ко се својој флегматичности клања, дотле нећемо моћи да говоримо о човеку који је позван да целог себе продухови нествореном љубављу за све „друго/другачије“ од себе самог. Остаће само неки инстиктивни преживари у нама који ће до максимале сваке тупоумности делегирати најглупље безумље битисања. И гледај, већ се виде последице…ако смо у себи уништили најбоље…

 

Понизност као мерило безличног

Оштрина

Живот је као једна испуцала стена која се не да сломити. Гради и разграђује човека онолико колико се сам човек гради и разграђује. Бујица је немилосрдна често против испуцалих шавова. Дрхтања су некад виша сила која разара кости најсуровијим промајама. Није све до човека…али није све ни без човека…Живот је муцање смисла у епилептичним нападима духа. Од духа до Духа. Од крви до светих паравана. Човек је камен којим се гради Царство, а опет, човек је земља која не трпи стабилне форме. Човек је жива доксологија подвојености. Ако је неко уништио овај свет то су они који су се трудили да га што више дотерају вештачким постојаностима. Авај, слобода се не може вежбати! Може се само живети као дар упркос липтањима. Јер је оштра као жилет између два језика. Свака форма која јамчи дисциплинованост врлине већ је фиксирана стварност. Ту слободе не може бити. Божије постојање је аритмично и неухватљиво, а човеку није дат ништа мањи задатак самоизмицања. Зато су аутентична само она блаженства која доводе човека до несвести о себи. Када је човек сам себи тајна и не зна да има постојање. Када се заиста види какав јесте изван подвучених обруча самоочуваног…

Тло

Тешко је отрпети оне људе који не могу да отрпе ни себе а камоли друге. Када се навикнеш, наравно, престане да боли. Ипак, није ни свако трпљење благослов ако се одобрава нека изопаченост. Толеранција не значи ономе ко трпи, он се већ увежбао у своме савладавању страсти, али не значи увек ни ономе који злоупотребљава нечије трпљење. Треба пазити. Јер постоји време побуне и време примирја. Како у властититој природи, тако и у односу са другим људима. Некада ми се чини да су неки људи рођени да буду џангризала. За друге верујем да су их други раздражљивим направили. Уздалуд одобравање нечије девијације под маском свог трпљења, јер ниједно трпљење нема за циљ да покаже своју величину толеранције а да задржи другог у стању његове немани, него, напротив, да уласком у свет другог истера демоне из насељеног. И није то до човека, већ до љубави и дара којим продире. Сваштоједима је потребна дисциплина. Да раслабе своју бахатост. Осионост. Неваспитање. Тек онда, исцељени, могу да кроче на тло другог – ако су уопште били позвани…

Семе

Бојим се…
да ће једном зазвонити
У један час подмукло
Сва беснила под овим небом…
И да ће деца нарицати
За прохујалим вековима
Као бачени смарагди…
Ничему се неће знати вредност
Ништа неће ново процветати
Нити се која птица песмом залетати…
Али добро знам…
Ако тог дана и буде
Као што болесници пророкују
садашње бреме
Да ће доћи брзо за тим валом
И ново време
Да ће се сви у једном даху посејати
Унутар свете земље
И заливени својом крвљу
Устати као семе…

Ратиште

Боже, какав дан!
Каква печал на свим удовима избразданих мене!
Као да су ми скидали све коже са тела
Па их поново на кости наносили.
Као да је сам ђаво армијама жилета
Засађивао на сваких пола милиметара
Најгори део мене.
Станем ли испред ока – звона нема!
Станем ли иза ока – Бога нема!
Плотуни и муње свираше старе дисторзије неповратног!
Данас сам мислио да је то тај дан
Да сам послат бескрајно тамо где дах не мирише
Нити да ће вратити цвет
На земљу која не познаје бојиште.
Моји кораци су на штакама марширали
Гледајући без навијања
Борбу паса у поткожним аренама.
Сада сам глувонем.
Не знам шта је остало.
Не знам шта преживело.
Бројим рањенике на покланим пољима
Нема ниједног да је утекао.
Шта год да је сломљено сада
Биће метак који се залеће у онострано…

Између две наде

Човек је некада распет између више нада. Тешко је лоцирати саму наду или је демистификовати од евентуалне заблуде. Неке су наде илузорне, али, игром сарказма егзистенције, могу да учине да неки људи не скидају осмехе. Барем док од лудила не изгубе све боје на кожним теснацима свога лица. Јер, нада сама по себи не решава ствар. Може да превари човека. Или, можда човек својом неодговорношћу пре жели да надигра саму наду. Да му она дође као финални растеретитељ свих животних тескоба, а да он сам по себи ни мишљу не трепне. Ту лежи главни подметач сумње. И сигурно је да је таква сумња основана. Јер сумња није овде усмерена против наде, већ против човека да би довела човека до места наде. Све друго је осигуравање псеудо-брава. Катанчење властитих психоза. У смислу да ће оданост суровим стихијама једноличне равнодушности сама од себе установити преображај тамо где човеку првом није стало. А то је већ брутално поигравање са сопственим варничењем битисања. Можда је пре одгонетка у прескоку свих нада овога света. Од психолошких надметања. Од компаративне логике субверзивног. Шта онда спасава? Уздање у Богочовека. Христа. Конкретног. Суштог. Оног Који опредмећује невидљиво и продуховљује заражено. Који чини коначно запажање свега постојећег. Јер нада као уздање у Њега једино не трпи смењивање и разочарење. И само Он може да покаже где је клинч сваке лажне наде која не решава ништа а може да у свему и свима смета све. Када, дакле, дође до такве реформације свести, утемељеној на Христу, онда се указује света нада која својим сноповима раскринкава и преображава далекосежно све оне заблудне којима су се многе попут паразита храниле људима…

Савет

Код злонамерних не иди по савет. Код људи који имају високо мишљење о себи не иди по утеху. Узеће ти снагу и за оно у чему се ниси утврдио. Лажем, узеће ти сваки милиграм напора и за оно у чему се показујеш плодотворнијим од њих и трудиш много више безусловно.
Бескрупулозност бахатих саветника иде до тих граница да су они увређени што их било ко дира за савет. Што њихову размаженост буди из натовљеног сна. Ако то није осионост, онда је завист дефинитивно. Као да је свако питање пажљиво нанишањено против њих и као да им свако приступа са кушањем. Сујетна позиционираност им даје смелост. Осећају се важним ако их неко нешто пита а овамо не желе да буду питани ни за шта што одудара од њихове слике света. Толико је „генијална“ њихова критичност. Блокирани својим незнањем стављају барикаде и за оне који тек пуштају прве клице преображајног. Охољени да је све интергалактички важно само оно што се њима догађа, притом дискредитујући исти ниво искуства другима као мањебитно, показују абнормалну дозу незрелости.
Истина је, нема лоших људи. Има само лоших појединаца који потцењују људе великог ентузијазма да им се срца и дарови још брже охладе. А управо због таквих учитеља и саветодаваца баца се тама на цело човечанство. И ако је човек наиван да таквим идиотизмима поверује, онда само својом наивношћу може учинити да се нечије зло још више утврди да влада и тиранише…

Небо

Примећујеш и сам да пуно људи фалшира своје емоције. Не значи да су лоши него да за боље не знају. Много људи фалшира чак и своје проблеме. Недостатак садржаја је проблем па се стварају фиктивни да би могло о нечему да се прича, или, којим случајем, створи одређени привид једне присности. Импровизација је добра ако се користи у добре сврхе. Слажем се да неким спонтаностима треба одрубити главу, али многи су исецирали све шта су могли и знали. Престала је да битује тајна изненађења. Многи духови су, истина, изашли у свет, и бојим се, да свако има онаквог духа над главом у складу са својим стремљењима. Једни да се бодре и боре, други да падају још више. Бог није мртав. Само је променио стратегију спасавања. Исти је ниво водостаја Духа Светога. Иста су чуда могућа. Бојим се да смо хиљадама година далеко од стварности поред нас, и још фаталније: од Стварности која нам се дала усред нас! Милијарде пролазе овим светом у предаји смене другим генерацијама, и сви нешто траже под небом, али нико не може знати колико од толиких душа свако у себи и храму налази оно што му Небо пружа….