Првенствени наум зачећа блога јесте жеља да са свима добре воље поделимо искуство Литургије: кроз поезију, прозу, теологију, философију…
Блог нуди један критички осврт на људе, богословље, историјска догађања – имајући првенствени задатак буђење човека из његове статичности, неупитаности и неодговорности (може се рећи и безосећајности) за и према ближњему а самим тим и за и према себи.
Колико улажемо напора да осмислимо свјоје време које треба да буде одраз Вечног?
Да ли заустављамо лопту или је пропуштамо да прође поред нас?
Колико смо способни да у Другом видимо оно најлепше што Други поседује? Колико смо способни да и поред констатације наше палости не будемо глумци него живе и животвореће ипостаси које знају (= или бар имају хтење да (са)знају) где, како, зашто…