Видовитост није никакво чудо, она је природна последица љубави између више личности. Као што двоје заљубљених могу имати исту помисао од сталног упознавања једно другог кроз своју љубав, тако и Бог и пророк могу прозирати у све оно кроз шта њихова љубав неуморно пролази. Зато се и каже да нас Бог познаје на основу Своје љубави. Уосталом, суштина видовитости и јесте познавање некога или нечега, јер видовитост обзнањује само оно што јој је познато, што је спознала, са чиме или киме је заједничарила у Духу Светом. Пророк не жели ништа друго својом видовитошћу осим да упозна другог онако како му се открива. Зато тајна видовитости није спекулативна манифестација магије већ дијалогично зближњавање љубави са другим. Дакле, љубав. Али, они који бивају откривени, због тога што не љубе застају пред ониме ко их познаје боље од њих самих тражећи у томе не љубазну присност већ сујеверно чудо.  Доказ који томе иде у прилог није „пад на колена“ услед покајања, но фасцинирана дистанца која када одушевљење прође хоће другог да „обори на колена“ пред собом.